Kako buka utiče na kvalitet života?

Kako buka utiče na kvalitet života?

Buka i zaštita od buke

Buka je vrsta zagađivanja naše životne sredine. Ona je nusproizvod napretka naše civlizacije, sa povećavanjem industrijalizacije, urbanizacije i saobraćaja raste i nivo buke. Tako na primer, buka uličnog saobraćaja je 8 puta veća od nivoa pre 30 godina.

Buka ugrožava ljudsko zdravlje na nekoliko načina:

• Uticaj na sluh koji ide do delimične i potpune gluvosti;
• Oštećenja na srcu;
• Psihički problemi;
• Problemi na sistemu za varenje;
• Ankcioznost i poremećaji spavanja;
• Smanjivanje kapaciteta za učenje i razumevanje;
• Problemi u komunikaciji;
• Smanjivanje radnih sposobnosti itd.

Šta je zvuk i moć izolacije?

Zvuk je talasno kretanje koje se vrši oscilacijama čestica u jedinici vremena. Ljudsko uvo regustruje oscilacije od 16Hz do 20 000Hz, a iznad ove granice dolazi do oštećenja organa za sluh. Jedinica jačine zvuka se zove 1 fon. Ako se između izvora zvuka i uva postavi neka pregrada i ako je razlika jačine zvuka sa obe strane 1 fon, onda se kaže da pregrada ima moć izolacije od 1 decibel (dB). Ako se kaže da je moć izolacije nekog prozora 50 dB, to znači da on smanjuje buku koja je 100 fona na 50 fona.

Kako smanjiti nivo buke u našim domovima?

Već smo videli da je buka nezdrava rabota i da moramo da je eliminišemo ili da je bar značajno smanjimo, tako što ćemo postaviti prepreke oko naših domova. Protiv buke bore se sledeći građevinski elementi:

• Prozori
• Zidovi i druge pregrade
• Vrata

Svi ovi elementi, osim njihove primatne funkcije imaju zadatak da smanjuju nivo buke i moraju da poseduju neke minimalne i standardom određene  vrednsoti izolacione moći.

Prozori

Prozori se kategorišu prema svojoj izolacionoj moći i za svaki nivo buke potrebno je postaviti adekvatnu stolariju. Postoje sledeće klase prozora:

• Specijalna klasa    40 dB
• Prva klasa        35-39 dB
• Druga klasa     30-34 dB
• Treća klasa      25-29 dB

Prozori postižu smanjivanje buke na dva načina:

1. povećanim zaptivanjem (smanjivanje vazdušne buke)
2. raznim kombinacijama stakla i rastojanja između staklenih panela (smanjivanje strukturne buke)

Možemo ovde istaći da prevelika zvučna izolacija znače i enormne cene, tako da je potrebno dobro projektovanje i dimenzioniranje. Odluke kakav način izolacije i kakva će se kombinacija stakla koristiti zavisi od slučaja do slučaja.

Zidovi

Izolaciona moć pregradnih konstrukcija (zidovi, tavanice, podovi i sl.) zavisi od njihove sposobnosti da zadržavaju energiju zvuka. Na tu sposobnost utiče njihova

• težina (masa) i
• složenost unutrašnje strukture.

Izolaciona moć pregrade direktno je zavisna od njene mase. Ako udvostručimo tu masu, dobijamo povećanje izolacione moći za 6 dB. Veću izolacionu moć imaju materijali sa većom specifičnom težinom i ona je konstantna za svaku vrstu materijala. Ukoliko neki materijal koji se upotrebljava u zidovima, ima manju specifičnu masu, da bi imao dobru zvučnu izolaciju mora da ima veću debljinu. Povećavanje izolacione moći na način da se povećava masa pregrade ima ograničenje da se dobijaju monolitene pregrade koje su suviše debele i teške.

Pošto ne može da se ide do tih enormnih debljina, primenjuje se jedno drugo rešenje: formiranje diskuntinuiteta u unutrašnjoj strukturi pregrada (podizanje višestrukih pregrada nazvanim još i sendvič konstrukcije). Pojam višestruke pregrade podrazumeva unutrašnju strukturu koja se sadrži od dva ili više slojeva čvrstog materijala, između kojiuh je ostavljen razmak ispunjen vazduhom ili nekim poroznim i apsorpcionim materijalom.

Postoji zabluda da je primena plute, stiropora, kamene ili mineralne vune suština akustične izolacije. Kada bi bili podignuti zidovi napravljeni od ovih materijala ne bi se dobilo ništa, ne bi bili prepreka zvuku, bolji rezultati se postižu upotrebom sendvič konstrukcija.

Vrata

Smatra se da su vrata ahilova tetiva jednog objekta pošto pružaju vrlo  slabu izolaciju na buku. Zvuk kroz vrata može d aprođe na 3 načina:

• kroz materijal krila od vrata,
• kroz fuge između krila i okvira (štoka)
• kroz fuge između štoka i zida.

Kolika će biti izolaciona moć vrata zavisi od kvaliteta najslabije karike. Izolaciona moć krila se postiže masom, odnosno debljinom i diskontinuitetima u unutrašnjosti krila. Može se upotrebiti kvalitetan materijal za izradu krila, ali slaba ugradnja i velike fuge između okvira i zida, mogu da obesmisli velike troškove pošto postojanje fuga znači otvoreni put za prolazak zvučnih talasa mimo krila. Fuge koje su samo 1 mm mogu da smanje izolaciju za 5 dB, dok fuge koje su veće od 2 mm potpuno degradiraju akustičnu otpornost.

Veličina fuga koje se javljaju između štokova i krila zavisi od precinosti izrade, kvaliteta materijala, kvaliteta šarki, kvaliteta mehanizma za zatvaranje i zaključavanja, kvaliteta materijala za zaptivanje (dihtunzi). Isto tako na smanjivanje izolacione moći utiče i nedostatak praga ili posebnog dodatka kojim se otvor ispod vrata zatvara (metlice i slične konstrukcije).

Problem se javlja i kod fuga izmeđi zida i štoka vrata. Taj se deo može da se zamaskira i zatvari ukrasnim lajsnama koje nisu nikakve prepreke za zvuk. Da bi se rešio ovaj nedostatak potrebno je strogo paziti na dimenzije građevisnkog otvora i načinu popunjavanju fuga masivnim zaptivnim materijalom (kvalitetne pur pene).

Kupac koji traži povećanu moć izolacije kako vrata tako i prozora treba da traži laboratorijski atest ili barem da pogleda specifikacije. To od njega traži da poseduje stručno znanje i informisanost za koje je potrebno da se izdvoji vreme i izvesan napor. Lakši način je da se obrati renomiranim i etabliranim proizvođačima koji proizvode i prodaju kvaitetne proizvode i koji garantuju za njih.