Održavanje (čišćenje) niskoemisionih stakala

Održavanje (čišćenje) niskoemisionih stakala

Niskoemisiona stakla

Niskoemisiona stakla (poznatija još i kao Low-E stakla) na unutrašnjoj strani stakla imaju nenesen tanak film od nekog metalnog oksida (na primer mangan oksid) koji ima ulogu da odbija dugotalasne svetlosne zrake, a da propušta kratko-talasne. Na ovaj način ova stakla imaju termoizolacijsku ulogu pošto su dugi talasi u svetlosnom spektru nosioci temeperature.

Takođe, primenom ovih proizvoda ostvaruju se velike uštede na računima leti za hlađenje, a zimi za grejanje.

Čišćenje niskoemisionih stakala

Zbog ovog sloja niskoemisiona stakla se čiste na drugačiji način od standardnih stakala.

Niskoemiosiona stakla su sastavljena od dva ili tri staklena panela koja se čiste na uobičajen način, osim dela na kome je nanesen ovaj metalni film.

Ovaj sloj je nanesen na unutrašnjoj strani stakla i treba da se čisti specijalnim sredstvima kako se on ne bi oštetio i time smanjila izolaciona moć low-e stakla.

Upoterbljavaju se isključivo sredstva su na bazi sirćenih rastvora.

Čišćenje sredstvime koja su na bazi sirćeta

Ova sredstva se sastoje od rastovara- jednog dela sirćeta i deset delova vode.  Ukoliko postoji nečistoća koja ne može lako da se sikne, potrebno je upotrebiti aceton. Potrebno je koristiti meke krpe ili magične krpu.

Ne preporučuje se upotreba sredstava za čišćenje na bazi alkohola ili aluminijuma pošto oni ostavljaju vidljive tragove. 

Način čišćenja

Na površini stakla se nanosi sprejom ili natopljenom krpom sredstvo za čišćenje. Magičnom krpom se sredstvo nanosi na svim delovima (stako treba dobro da se natopi, zato ne štedite na sredstvu). Nakon nanošenja čistim i suvim pamučnim peškirom staklo se suši.  Preko stakla na kome je nanešen Low-E film NE SME  da se prelazi sunđerom, četkom, skaplelom ili metalnim alatom. Ne treba koriostiti ni malo grublju vunu.

Oprez!

Ukoliko se zaštitni sloj slučajno ogrebe na tom mestu ostaće obojena mrlja koju je nemoguće odstraniti, a i izolacione osobine stakla se smanjuju.  Sa sušem treba prestati kada je staklo SKORO suvo – treba ostaviti tanak sloj vlage preko metalnog filma.

Ukoliko je na pojedinim mestima ostala nečistoća koja ne može da se skine, kao što je masnoća, ulje, vosak, ostaci lepljive trake, krejon ili slično, ne treba da se grebe nego se upotrebljava aceton ili sredstva na bazi acetona.

Na „tvrdoglavu“ tačku se stavlja mala količina sredstva i nežno se trlja pamučnom krpom sve dok se nečistoća ne očisti.

Posle toga potrebno je ponovo suvom krpom osušiti taj deo kao što se radi unormalnoj proceduri.

Umesto zaključka

Iz teksta se može zaključiti da održavanje niskoemiosnih stakala nije previše različito od čišćenja klasičnih prozora. Benefiti koje nose ovi prozorski sistemi su toliko veliki da je više nego opravdano posvetiti malo pažnje specifičnosti održavanje Low-E stakla.