Termoizolaciono staklo (Termopan)

Termoizolaciono staklo (Termopan)

Definicija termoizolacionog stakla

Termoizolaciono staklo – termopan (ili stručno rečeno izolacione staklene jedinice) se sastoji od dva ili više stakla iste ili različite debljine (od 3 do 10 mm) koja su hermetički zatvorena i između kojih se nalazi vazduh ili neki plemeniti gas (argon, kripton). Između sebe ova stakla su spojena distancionim ramom (lajsnom) i organskim lepkom – zaptivačem.
Termoizolaciona stakla su proizvodi novijeg datuma i sve se više koriste za zastakljivanje prozora i spoljašnjih vrata, a razlozi su brojni.
Osobine termopana zbog kojih su ovladali tržištima širom sveta:
  • smanjivanje razmene toplotne energije izmedu spoljašne i unutrašnje sredine –bolja izolacija,
  • manji utrošak energije – uštede na grejanju i hlađenju prostorija,
  • sprečavane pojave kondenzacije na unutrašnjoj strani prozora,
  • sprečavanje promaje,
  • imaju veliki ekološki značaj zato što bolja izolacija znači manje energije za grejanje i hlađenje, a to vodi ka smanjivanju emisija CO2 i drugih štetnih gasova i
  • zaštita životne sredine

Delovi termopana

Jedna tipična izolaciona staklena jedinica je sastavljena od sledećih delova:
  • Stakleni paneli
  • Prostor između stakla koji je napunjen vazduhom ili gasom
  • Distancer
  • Apsorberi vlage
  • Zaptivači

Stakla

Za izradu termopana se koriste dva ili tri staklena panela iste ili (ređe) različite debljine (obično oko 4 mm) koji su po ivici spojeni na rastojanju od 15 mm.
Vrste stakla koje se koriste su:
  • providno staklo,
  • obojeno staklo
  • nisko emisiono staklo (low–E).
Da bi se još više povećala izolaciona moć i smanjio protok toplote preko prozora, na površini stakla se nanosi tanak sloj nekog metalnog oksida (srebro, kalijum–oksid, cink–oksid, bizmut–oksid, itd)koji reflektuje samo toplotno zračenje (infracrveni deo spektra sunčevog zračenja koje je nosilac toplotne energije). Ovaj fini film na staklu se nanosi specijalnim tehikama i u zavisnosti od materijala koji se koristi može da iam različita svojstva. Može da bude kao ogledalo i da reflektuje veću količinu svetlosti, a može da ima i manju refleksiju, a veću apsorbciju.
Uglavnom postoje dve grupe ovih tankih filmova:
  • za visoke solarne dobitke (upotrebljavaju se za hladne krajeve – redukuje se transfer toplote između spoljašnjeg i unutrašnjeg stakla tako što se sunčevi zraci reflektuju) i
  • za niske solarne dobitke (za tople krajeve – vrši apsorbciju infracrvenog zračenja na spoljašnem staklu dok se deo sunčeve energije iz infracrvenog spektra energije odbija). Ovaj sloj ne utiče na vidljivi deo spektra svetlosti tako da sunčevi zraci nesmetano ulaze u prostoriju i omogućavaju njenu optmilanu osvetljenost.

Punjenje gasom

Prostor između dva (ili tri) stakla je hermetički ispunjen vazduhom, ili još bolje nekim plemenitim gasom (argon, kripton). Uloga ovog sloja je da se podigne toplotna i zvučna izoalcija, time što će smanjiti u velikoj meri transfer energije.

Distancer

Dva staklena panela su razdvojena distancerom. Osim što razdavajaju unutrašnje i spoljašno staklo, distanceri hermetički zaptivaju vazduh ili gas između njih i ne dozvoljavaju prolaz vlage i vodene pare. Ranije su se izrađivali od čelika i njegovih legura, ali takvi distanceri nisu bili energetski efikasni pošto su propuštali toplotu i omogućvali pojavu kondenzacije i leda na spojevima. Sada su distanceri mahom od aluminijuma ili nekih polimera i silikona.

Zaptivači

Na tržištu postoje termoizolaciona stakla sa jednim ili sa dva zaptivača (primarni i sekundarni zaptivač). Najčešće su primarni zaptivači izrađeni od poli-izobutena, a sekundarni su od silikona, polisulfida ili poliuretana.
Ukoliko je upotrebljen samo primarni zaptivač on osim minimiziranja transfera vlage i vodene pare mora da osigura adekvatnu adheziju (lepljenje) stakla sa distancerom. Sekundarni zaptivači obezbeđuju adheziju i veći otpor prema rastvaračima, uljima i kraće potapanje u vodi. Konstrukcije sa dva zaptivača su bolje, ali su znatno skuplje.

Apsorberi vlage

Apsorberi vlage se koriste da absorbuju vlagu koja je uhvaćena u termopanu za vreme montaže ili postepene difuzije kroz primarne ili sekundarne zaptivače posle izrade. Kao apsorberi vlage se koriste: zeolit, silikogel, molekularna sita itd.

Završna reč

Danas skoro da ne postoje prozori i vrata bez termopan stakla (koriste se čak i za neke specijalne staklene fasade). Oni se ugrađuju u drvene, aluminijumske i PVC prozore i tako obezbeđuju znatno efikasiju izolaciju i velike uštede u energiji. Možda najbolje rezultate daju kada su ugrađeni u višekomorne PVC ramove.