Kratka istorija razvoja prozora

Kratka istorija razvoja prozora

Prozori

Koliko puta smo prošli pored nekog prozora, pogledali kroz njih šta se dešava, a da ih uopste ne primetimo. Njihovo prisustvo uzimamo zdravo za gotovo i ne pitamo se koliko je znanja i napora moralo da se uloži da bi se došlo do današnjih prozora.

  • Da pružaju zaštitu od kiše, snega, hladnog i toplog vremena.
  • Da propuštaju prirodnu svetlosti u prostorije, a istovremeno da po potrebi onemoguće prolazak iste (pomoću dodatnih elemenata – roletni, žaluzina, zavesa, ili upotrebom specijalnih stakala i folija koji filtriraju svetlost).
  • Da omoguće pogled van objekta, a da istovremeno sprečavaju pogled prema unutra.
  • Zaštita od insekata (ugradnjom komarnika).
  • Ventilacija – propuštanje svežeg vazduha u prostorije, ali takođe od njih  se očekuje da zimi hermetički zatvaraju i ne proputšaju hladan vazduh.
  • Smanjivanje gubitka toplote, i sprečavanje kondezacije vodene pare na unutrašnjem delu stakla.
  • Da budu izdržlivi i jednostavni za obradu i montiranje.
  • Da budu dugotrajni, i da imaju jednostavno i jeftino održavanje.
  • Da budu atraktivni i pristupačni.
Svako ko se bavi inženjerskim poslom zna koliko je zahtevno i naporno ispuniti sve ove zahteve. Do rešenja se nije došlo preko noći, dosta je vremena prošlo od prvih početaka.

Razvojni put prozora

Prozori se upotrebljavaju vekovima unazad. Na obične drvene ramove stavaljane su ručno duvane staklene ploče, koje nisu imale dobru transparentnost i koje su iskrivljavale pogled. Ovi prozori su bili malih dimenzija (20 do 30 cm) i nisu dovoljno propuštali sunčevu svetlost, niti pružali adekvatnu zaštitu od atmosferskih neprilika.

Plutajuće staklo

Proboj je nastao pedesetih godina 20 veka, pronalaskom tehnološkog procesa gde se tečno staklo nanosi na sloj istopljenog kalaja. Staklo se zagreva na visokim temepraturama dok se ne istopi, i polako se preliva na sloj kalaja (kalaj obezbeđuje glatkoću površine). Dobijaju se veće staklene ploče koje se zatim polako hlade i seku u manje dimenzije. Staklo dobijeno ovim postupkom se naziva još i plutajuće staklo.
Staklene ploče mogu naknadno da se poliraju i da im se dodaju razni hemijski elementi – aditivi, kako bi se dobili neka potrebna svojstva. Na primer, u toplim krajevima upotrebljavaju se premazi na bazi gvožđa koji filtriraju sunčevu svetlost i UV zračenje. Od ovih prozora se očekuje da blokiraju svetlost ali da ne kompromituju jasnoću pogleda prema vani.

Termopan staklo

Ranije se prozorima ručno dodavalo ili vadilo još jedno stakleno krilo (ovaj dodatni deo je bio poznat kao olujno staklo) kako bi se obezbedila dodatna zaštita i sprečio gubitak toplote. Ovo je bilo vrlo nepraktično, a rešenje je došlo pojavom tzv. termopan stakla (thermopane). Radi se o dva sloja stakla između kojih se nalazi vazdušni sloj. Ovi prozori imaju veliku izolacionu moć baš zbog tog zarobljenog vazdušnog sloja. U novije vreme umesto vazduha ubacuje se argon ili neki drugi plemeniti gas.

Dodavanje trećeg stakla

Sedamdesetih godina 20 veka prozori su dalje evoluirali dodavanjem i trećeg stakla. Ovo rešenje nosi izvesnu kontraverzu. Naime, u nekim zemljama se smatra da treće staklo nije potrebno i da u velikoj meri smanjuje razmenu vazduha i time omogućava razvoj vlažnosti. Drugi nedostatak je što su ovakvi prozori teži i skuplji, montaža i održavanje je komplikovanije. Ali u nekim zemljama (Švedska) upotreba trostrukih termopan prozora je obavezna i propisana njihovim standardima.

Deblji vazdušni prostor

Još jedan način da se izolacija prozora poveća bez većih dodatnih troškova, je povećavanje širine vazdušnog sloja između stakala. Na ovaj način se ostvaruju uštede i do 40%, ukoliko se poveća vazdušni sloj sa 6,5 mm na 13 mm. Toplotna efikasnost se postiže zbog toga što se manji protok toplote dešava preko gasno-fazne provodljivosti  (jedan od načina protoka toplote kroz prozore). Ali treba znati da dalje povećavanje ne donosi i dalje uštede zbog nekih drugih fizičkih pojava.

Umesto zaključka

Ovo su samo neke od inovacija kroz istoriju razvoja prozora i prozorskih sistema, one koje su izvršile možda i najveći i najdublji uticaj. Treba znati da se razvoj prozora i dalje nastavlja i da se stalno pojavljuju nove inovacije i nova rešenja.